Пре седам година Крим је ушао у састав Руске Федерације. Када западни медији извештавају о том догађају они углавном говоре само о санкцијама, а да при том уопште не помињу како полуострво живи данас. У овом прилогу говоримо шта је Крим добио од уласка у састав Русије и шта га очекује у догледној будућности.

Подаци за 2020. годину говоре да приходи буџета Републике Крим износе 61 милијарду рубаља, што је 2,5 пута више у односу на 2014. и 6 пута више него у 2013. када је Крим био део Украјине. Захваљујући томе, Крим за 11 пута више може да обезбеди покривање стамбено-комуналних трошкова, спорта за 8, заштите животне средине за 7, образовања и социјалне заштите за 3 пута, док су порези на приходе физичких лица са 9 милијарди рубаља 2014. године порасли до 28 милијарди у 2020, што је оживело локалну привреду.

Федерална влада је, ради остварења оваког резултата, морала да инвестира више од 700 милијарди рубаља у развој локалне инфраструктуре и социјалних објеката. Посебна пажња била је посвећена развоју туризма. Сви су чули за изградњу грандиозног Кримског моста, проширење аеродрома у Симферопољу и изградњу мреже савремених ауто путева. Међутим, мало је оних који знају да је упоредо са овим Крим, последњих година, опремио 195 плажа, изградио 44 велика хотела и још 334 реконструисао.

То је довело до тога да сваке године број туриста на Криму стабилно расте, а очекује се да ће ускоро достићи цифру од 10 милиона посетилаца годишње. Свакако да на Криму има и озбиљних проблема.

Крим и перспективе

Озбиљан проблем везан за водоснабдевање је украјинска блокада Крима. Због снабдевања из Украјине, преко Северокримског канала, Крим је увек имао дефицит пијаће воде. Украјина је 2014. године прекинула снабдевње струјом и водом. Руске власти су тек након неколико година успеле да реше електроснабдевање изградњом савремених електрана, а проблем водоснабдевања се и даље решава. Русија гради нове водоводе, поставља бране и преусмерава речна корита. Тренутно се граде станице за производњу пресне воде које ће омогућити коришћење морске воде за потребе пољопривреде. Нема сумње да ће и овај проблем бити превазиђен.

Други проблем су међународне санкције које забрањују пословну сарадњу и бизнис са Кримом. На жалост, чак и велике руске компаније попут Сбербанке, Јандекса и Ленте, али и многе друге, из тих разлога не послују на Криму. Њих чак не стимулишу ни велике пореске олакшице које даје руска влада за све који желе да инвестирају на Криму. Међутим, и то ће се ускоро променити. У Русији је тренутно у припреми закон по ком ће Крим постати офшор зона. Инвеститори ће поред олакшица добијати и потпуну поверљивост у вођењу бизниса. Идеја руских власти била је да привуку приватне инвеститоре и Крим претворе у руску "верзију Сингапура". За то већ постоје услови.

Међутим, и поред тога, влада Русије и даље улаже огромна средства у Крим. У плану је да се у наредних 4 године у Крим уложи више од 700 милијарди рубаља на изградњу нових путева, болница, школа, али и других објеката који су потребни људима који тамо живе. Да је остао у саставу Украјине, Крим би овакав развој могао само да сања.