Поводом тестирања елемената против ракетне одбране које је Русија обавила на полигону Сари Шаган у Казахстану, америчко руководство изразило је озбиљну забринутост, иако су саме Сједињене Државе у Пацифику, само недељу дана пре тога, тестирале ракету SM-3 Block IIA са разарача John Finn.

У наставку ћете чути зашто Пентагон сматра да је руска ракета боља.

Амерички експерти говоре да је лансирање руске ракете део програма изградње перспективног ракетног система С-500 Прометеј, међутим, информације доступне јавности кажу да је реч о тестирању вођене ракете 40Н6 чија је намена нешто другачија. Она треба да буде део модернизације система С-400 са задатком да суштински повећа његове могућности.

У односу на претходне ракете, круг њених мета обухвата све оно што се креће брзином до 4.800 метара у секунди (што је више од 14 маха) на удаљеностима до 380 километара и висинама до 185 км. Њихова доња висинска граница за уништење циља износи 10 метара изнад тла, што омогућује: пресретање балистичких бојевих глава, обичних ракета и авиона, укључујући и оне неприметне, као и постојеће и перспективне хиперсоничне ракете. Подсећамо вас, да најбољи амерички хиперсонични пројект, у перспективи, тек треба да достигне брзине од само 11 маха.

При том је ракета 40 Н6 веома лака, тешка је свега око 2 тоне, тако да може бити испаљена са лансирног контејнера који је компатибилан са системом С-400. Истина, због нешто већег пречника, на базу Прометеја која је постављена на точкове, могу да стану само три ракете, уместо стандардне четири. Међутим, квалитативно повећање карактеристика противракетног система богато компензује овај моменат.

Дакле, предности нове ракете нису ограничене само дометом и брзином.

Стићи ћемо вас свугде

Американци имају разлога за бригу. Они су недавно тестирали против ракету SM-3 Block IIA која је намењена искључиво за пресретање балистичких бојевих глава. Дакле, она није у стању да учини ништа друго осим тога, док је главни адут ракете 40Н6 њен комбиновани систему за навођење. На маршевском сектору лета она је инерцијална и радио вођена што током овог процеса омогућује корекцију трајекторије и обезбеђује високу отпорност на непријатељска средстава за радио електорнску борбу. Коначно, ракета може у завршној фази свога лета да користи како навођење споља, тако и информације похрањене у глави за самонавођење.

Ово последње веома је важно обзиром да омогућује обарање мета које су успеле да се сакрију од директног праћења иза радијског хоризонта, као што су командни центри у ваздуху AWACS и најновији E-8 Join STARS, авиони за радио електронску борбу ЕА-6В, али и друге «пикантерије» које обично не улазе у зону руског ПВО-а.

Нова руска ракета директним кинетичким ударом уништава балистичке бојеве главе, док за све остале има довољна експлодираних гелера из бојеве главе тешке 180 килограма која у зони уништења, у радијусу од 300 метара, оставља потустош.

Зато је узбуна у америчким редовима потпуно разумљива. Тест лансирања у Казахстану имао је завршни карактер, а ракета је доспела на списак наоружања руских оружаних снага. До 2027. године биће откупљено више од хиљаду комада којима ће бити наоружано око 56 батаљона С-400. Такође, у плану је да оне буду и део наоружања тешке нуклеарне ракетне крстарице Адмирал Нахимов која се тренутно налази на свеобухватној модернизацији.

А када говоримо о систему С-500 Прометеј, онда треба истаћи да ће он добити још напредније ракете чија се изградња базира на искуству добијеном приликом производње ракете 40Н6.