Причу о сателитима за дистанционо сонидрање земље треба почети од `50-тих година прошлог века када је оваквих сателита није ни било у време када је Хладни рат између САД-а и СССР-а био на самом почетку. Американци су од 1956. године морали да шпријунирају територију СССР-а помоћу извиђачких авиона Lockheed U-2 који су са висине од 20 км фотографисали нуклеарне објекте и војне базе. Један такав извиђачки авион обориоје 1960. године совјетски систем ПВО, а његов пилот Френсис Пауер успешно се катапултирао, након чега је био ухапшен.

Након овог случаја Америакнци су кренули да систем праћења пребацују у космос, а Пауерсова несрећа само је убрзала програм под називом Corona. Први успешан лет сателита из програма Corona дао је више обавештајних података од свих претходних летова авиона U-2. Фактички, на орбиту су послани огромни фото апарати који су снимали површину земље на траку и потом их избацивали на земљу помоћу специјалих контејнера опремљених падобранима.

Свој одговор Руси су успели да тестирају 1962. године када су на орбиту послали апарат Зенит који је тада обавио прва снимања и послао их на Земљу. Отад број извиђачких сателита само растао, а временом су се снимци земљине површине почели користити и у мирнодопске сврхе.

Космичко око

Тренутно руска орбитална групација дистанционог сондирања Земље има у свом саставу следеће космичке апарате различитих серија, и то: «Електро-Л», «Метеор-М», «Канопус-В», «Ресурс-П»,

«Метеор-М», «Арктик-М» и сателитима за војне намене.

Кондор-ФКА лансиран са космодрома Источни први је руски радарски апарат за нон — стоп мониторинг у свим временским условима. Он је у стању да уради супердетаљне снимке земљине површине чија је резолуција до 1 метра, као и да прегледа и истражи површину у појасу до 120 км.

Ове годне на орбиту треба да буде избачен најновији сателит Обзор-еР који је у стању да прикупља детаљне снимке чија је резолуција до пола метра у свим временским условима. Пре тога, у фебруару ове године, на орбиту је био изведен четврти сателит Електро-Л који обезбеђује вишеспектралне снимке читаве Земље која је у видном и инфрацрвеном дијапазону.

Руси ће до краја године у космос послати следеће сателите: «Ресурс-П», два апарата «Метеор-М», два сателита «Јоносфера» и «Арктик-М». То ће до краја године Русији омогућити да знатно прошири могућности мониторинга земљине површине.

За сад су по броју сателита земље Запда супериорније у односу на Русију. Међутим, ко зна каква ће бити ситуација у деценији која следи…