У последње време подигло се много буке око «житног аранжмана», иако је његов реалан значај предимензиониран. Познато је да захваљујући њему из Украине извезено више од 10 милиона тона житарица, што је довољна количина да у наредних пола године прехрани цео свет. Ипак, чак је и привремени излазак Русије из овог аранжмана изазвао нагли раст цена пољопривредних производа што само још један доказ да се овај ланац не сме прекидати. Ту том светлу веома је интересантно погледати како изгледају свежи подаци којима располаже Русија. На основу тих података Русија је ове године пожњела заиста фантастичне количине житарица — 150 милиона тона.

А поред поред тога остварен је рекорд и у производњи сунцокрета, шећерне репе, кромпирада, зрнастих плодова и јагодичастог воћа. Као је Русија успела да оствари овакве резултате?

Стручњаци говоре да је Русију послужило и време, што је заиста тачно, али такви временски услов и постојали су и претходних година. Ипак, 2022. године пожњевено је 150 милиона тона житарица, док је рекордна година за време СССР-а била 1978. Тада је производња била 127 милиона тона, што је доказ да ствар није само у добрим временским приликама. Руси су значајно увеличали приносе, обезбедили пољопривредна газдинства техником и генерално успоставили веома ефикасан систем. Треба истаћи да је све то учињено у условима веома сурових санкција које су увођене током ове године.

Суперсила

Русија је највећи извозник житарица у свету, а ову титулу она је освојила у поштеној борби са САД-ом, због чега Американци, благо речено, уопште нису срећни. Међутим, Русија има далеко већи потенцијал — како на плану повећања приноса, тако и по питању увећања сетвених површина. Постепено се повлачи и вечити мраз што од Русије чини природну средину за земљорадњу на огромним површинама које су раније биле недоступне. Процене говоре да ће до средине овог века Сибир бити главна житница планете. Русија има 20% светске пијаће воде. А руска сеоска газдинства очекује технолошка револуција која ће омогућити да се за неколико пута повећају ефиктивност пољопривредне производње. Па акоје Русија постала светски лидер већ сада, онда се поставља питање ко ће моћи да се са њом носи за тридесет година?

У свету данас има доста великих држава, али није се појавила ни једна суперсила у калсичном поимању овог појма. Кина још то није, а САД више не могу да задрже тај статус. Да видимо како ствари стоје са Русијом:

• Русија је пољпоривредна суперсила пошто је у стању да прехрани себе и друге државе у свету, а перспективе раста у овој области су огромне.
• Русија је енергетска суперсила пошто је у стању да обезбеди енергију за себе и за друге државе у свету, а перспективе раста су у овој облсти колосалне.
• Русија је војна суперсила пошто располаже нуклеарним наоружањем које је у стању да нанесе непоправљиву штету осталим нуклеарним државама. А ново наоружање само јој омогућује да ојача овај статус.

Да би понела титулу пуноправне суперсиле недостаје јој само политички и културни утицај. Русија је сасвим недавно изгубила политички и културни утицај, али их постепено враћа.

Борба за глобално лидерство још увек није готова, а пољопривредна производња, брига за летину и приносе њен је важан део па смо због тога овом питању посветили толико пажње.