Амерички војни буџет већи је од руског 15 пута, док је НАТО војни буџет, од руског већи готово 22 пута. Русија је и у таквим условима брана да ће Сједињене Државе, уз помоћ НАТО потенцијала и моћи, победити у потенцијалном светском рату. У овом издању откривамо како то Русија ради и зашто јој друге земље морају бити захвалне.

Русија се исцрпљивала у трци у наоружавању и дуго је била у позицији да сустиже друге. Без обзира што је СССР читавом свету доказао своју војну моћ тако што је уништио Трећи Рајх, он је дуго у области стратешког наоружања био у позицији оног који сустиже. Сједињене Државе су 16. јула 1945, године тестирале прву нуклеарну бомбу, док је прва совјетска нуклеарна бомба била тестирана тек четири године касније. НАТО је основан у априлу 1949., а Варшавски уговор настаје тек 6 година после. Америка је 1951. године у Немачкој инсталирала прву батерију стратешких крстарећих ракета MGM-1 Матадор, а Совјетски Савез своју прву крстарећу ракету КС-1 - само у авиационој варијанти - уводи у серијску производњу тек две године касније. Крстарећу ракету поморског базирања Совјетски савез прави 5 година после САД-а, а прву специјализовану ракетну стратешку подморницу - 8 година касније. Тако је било готово у свему.

СССР је скупо платио трку у наоружању и то у време док се земља обнављала од последица Другог светског рата.

Рат звезда

Ми смо тек 1972. године успели да обезбедимо паритет и натерамо Сједињене Државе да потпишу споразум о стратешком нуклеарном наоружању, познат као Преговори о ограничењу стратешког наоружања САЛТ-1, а његову ширу верзију САЛТ-2 потписали смо тек 1979. године. Међутим, тиме трка у наоружању није била завршена. Председник Сједињених Америчких Држава Роналд Реган објавио је 23. марта 1983. године почетак рада на Стратешкој одбрамбеној иницијативи која је касније добила популарни назив Рат звезда. То је био покушај да се створи масовна противракетна одбрана са елементима противракетног штита у свемиру.

Американци су на тај начин желели да створе предност у хипотетичком нуклеарном рату против СССР-а. Овај систем би, у случају рата, када би стране лансирале исти број нуклеарних ракета, пресрео већи број совјетских ракета, а победник би унапред био познат.

Совјетски Савез је и у овој новој трци у наоружању био принуђен да сустиже Американце, међутим, економски није могао да издржи.

Неће нас сустићи

Срећом, савремена Русија је одлучила да крене другим путем и производњу усмери на оно наоружање које је у стању гарантовано да победи било коју противракетну одбрану, како постојећу, тако и потенцијалну. У плану је да до 2021. године Ракетна војска за стратешке намене добије балистичку ракету РС-28 Сармат која може преко Северног и Јужног пола да нападне било који циљ на територији Сједињених Америчких Држава. Сармат је опремљен суперсоничним бојевим главама Авангард чија је брзина 20 маха. Њих не може да пресретне ни један ПВО систем јер маневришу на разним висинама и у различитим правцима.

Упоредо са овим, Русија завршава тестирања неприметне крстареће ракете 9М730 Буревесник са нуклеарним мотором. Русија има хиперсоничну ракету Х-47М2 Кинжал, борбени ласерски систем Пересвет, ваздухопловни нишански систем СВП-24 Гефест и још много тога.

У наредним издањима, више ћемо говорити о овим системима, а дотле желимо да кажемо да је Русија, по први пут у својој историји, отишла корак даље од осталих. Сада други треба да сустижу Русију, а не она њих. Русија не планира да напада било кога, она само жели да спречи нуклеарни рат. А земље које не учествују у трци у наоружању и не припадају војним савезима, треба да јој због тога буду захвалне.