Индија је објавила тендер за набавку тешких ловаца за своје Ратно ваздухопловство. Пријаве за учешће поднело је неколико предузећа, али основни учесници тендера су амерички F-15EX и руски Су-35. Стручњаци издања Military Watch признају да руски авион у овој бици изгледа убедљивије, док је војни коментатор The National Interest за F-15EX рекао да не може да обезбеди сигурну одбрану у ваздуху. Да ли је то заиста тако, истражујемо у овом издању.

Историја окршаја тешких ловаца почела је још у совјетско време, када је 1972. године корпорација Макдонел Даглас први пут у ваздух подигла тешки ловац F-15 Иглу, а 1977. године своја крила разапео је совјетски тешки вишенаменски ловац Су-27. А они, већ пола века, воде непомирљиву борбу уз непрекидни развој и усавршавање.

Данас је F-15EX понуђен на индијском тендеру где се бори са Су-35 који је модернизовани наследник совјетског Су-27.

Ако се посматрају чисто «техничке карактеристике», Американац је бржи и универзалнији, док је Рус савременији и бољи у маневру. Максимална брзина F-15EX је 2,5 маха, док је код Су-35С она 2,25 маха. Ипак, Су-35 има бољи однос вуча/тежина и вектор ротационог потиска што му за 35 посто даје бољи маневар, а то је један од основних елемената победе у блиској ваздушној борби.

Ипак, ови противници и немају посебну жељу да воде блиску ваздушну борбу.

Крајем `70-тих година прошлог века, америчко ратно ваздухопловство почиње својим противницима да намеће борбу на великим дистанцама. Ми смо прихватили овај изазов. Модернизовани F-15EXможе да понесе двадесет две против авионске ракете, а Су-35 — 14 ракета или једну велику хиперсоничну, која, истина, још увек није произведена. У америчком арсеналу, најдужи домет, од свих постојећих ракета, има ракета ваздух-ваздух AIM-120D домета до 180 км, што је знатно инфериорније у односу на руску Р-37М, која досеже удаљеност од 400 км. Овде треба додати да Р-37М пресреће при брзини до 6 маха, док АИМ-120Д не прелази 4 маха. Дакле, то што Американац може да понесе више притив авионских ракета не гарантује му никакву супериорност.

Међутим, ствар није у томе. Поред броја ракета које авион носи, важно је како их користи. А овде Су-35 има неспорно бољу електронику и мању приметност.

Наша супериорност

Најновији радар са фазном решетком AESA који је инсталиран на F-15EX уопште није лош, иако може да види на 145 километара у границама +/- 60 степени по азимуту, док радар Ирбис-Е који је инсталиран на Су-35 истог тог «Американца» може да ухвати са удаљености од 300 км на +/- 120 степени по курсу и на 145 километара у границама +/- 270 степени, тј. тамо где је непријатељ практично слеп.

Када је реч о навођењу на мете, онда треба истаћи да је авион F-15EX и у делу навођења осредњи. Његови инструменти не могу да прате више од 20 мета, а ако маневрише уз оптерећење које није веће од 5 Г, онда може да нишани свега 6 циљева. Опрема Су-35 на нишану држи 30 мета, док на 8 мета истовремено може да наводи ако му је крајње оптерећење маневра 7 Г.

Ми за сад не знамо кога ће Индијци изабрати на тендеру. Без обзира што је руски авион готово два пута јефтинији од америчког, у оваквим пословима политички мотиви утичу на доношење одлуке. А ако се сложимо са ставом америчких стручњака да је F-15EX нешто најбоље што Сједињене Државе имају данас у класи тешких ловаца, онда му је најбоље да се у реалном боју никада не сретне са нашим Сухојем.