Русија је направила оригинални инерцијални навигациони систем без платформе за беспилотне летелице и другу технику који може да функционише независно од сателита и без повезаности са оријентирима на терену. У случају да избије велики рат и дође до међусобног уништења сателита, наша авио техника ће, за разлику од непријатељске, остати у функцији и наставити да извршава борбене задатке. У наставку говоримо како нам је то успело.

Понекад је проблем прецизног одређивања координата, који постоји од памтивека, доводио до великих географских открића. На пример, 1606. године холандски морепловац Вилем Јансон скренуо је са курса и открио Аустралију. На бродовима тог времена било је могуће током пловидбе исправљати навигационе грешке, али, појавом ракетног оружја проблем постаје посебно актуелан.

Код немачке балистичке ракете Фау-2 која је коришћена у завршној фази Другог светског рата од старта па до тачке на 25-ом километру, грешка је могла на буде чак и 10 километара. Инжењери су предложили да проблем реши жироскоп — механички уређај који је у стању да прилично прецизно одреди одступање ракете од задатог курса. Америчка балистичка ракета малог домета MGM-31 Першинг-1А коју америчке Оружане снаге имају у свом наоружању од 1966. године, при максималном домету до 740 километара има могуће кружно одступања само 930 метара.

Сматра се да је за нуклеарни бојеви блок од 400 килотона допустива оваква грешка, али када су се појавиле крстареће ракете, а посебно идеја дистанционих беспилотних апарата, било је нужно смислити нешто прецизније. Тако су настали системи сателитске навигације — GPS у Сједињеним Државама и ГЛОНАСС у Русији. За разлику од механичких жироскопа, сателитски систем омогућује константно прерачунавање координата уз прецизност до 2,5 метра. У једном моменту учинило се да је време жироскопа заувек прошло, што се ипак није догодило.

Слабо место

Развој средстава за радио електронску борбу открио је слаба места сателитске навигације. Непријатељ може на сваком месту и у било које време да омета сателитски сигнал.

Например, он може беспилотним летелицама подметати нетачне координате, пресретати управљање и саму летелицу приземљити где год пожели. Русија је и у овој области остварила велике успехе и то доказала више пута у Сирији. Међутим, сличан метод умеју да користе и наши противници што значи да су рањиве и наше летелице којима се управља преко сателита.

Ако претпоставимо да ће у свету бити великог рата, онда на сателитску комуникацију можемо да заборавимо, јер ће космички апарати бити прва мета. Зато руски инжењери имају задатак да пронађу прецизно и аутономно решење за навигацију летелица.

Решење постоји

Пројектанти КРЕТ холдинга — Концерна за радио-електронске технологије — успели су да направе инерцијални навигациони систем који омогућује летелицама да се оријентишу независно од теренских оријентира и временских услова. У аутономном режиму рада грешке чине свега два посто, а у садејству са навигационим системом ГЛОНАСС — смањене су до нивоа од 1 посто. Друге земље немају ништа слично и не очекује се да ће имати чак и у периоду од 2035. до 2040.

Овде се не ради о експерименталном решењу, већ о серијском производу који ће од јесени 2021. године бити редовно уграђиван на руске беспилотне летелице, чинећи их тако потпуно отпорним на пресретање.

Осим тога, нови навигациони системи примењиваће се као опрема на руским војним и путничким авионима.