Руски фонд за перспективна истраживања саопштио је да је успешно завршио прву фазу програма државног тестирања роботизоване платформе Маркер. У августу ове године почела је друга фаза, а Министарство одбране следеће године треба да добије овај робот. Ова вест би остала непримећена да шеф Фонда за перспективна истраживања није дао једну принципијелно важну, али неопрезну изјаву.

Сједињене Државе су прве које су покушале да реализују идеју и произведу компактну роботизовану помоћну платформу за ватрену подршку пешадијским јединицама. С правом се сматра да је најпозантији међу њима био Big Dog четвороноги робот ког је произвела компанија Boston Dynamics.

Истраживања су показала да су ходајући прикључци по проходности три пута супериорнији од уобичајених гусеничара или точкаша. Испоставило се да су ходајуће роботизоване машине, по комплексности конструкције и техници управљања, далеко сложеније од класичних решења.

Међутим, утврђено је да је код њих систем управљања било уско грло. Управљање роботом помоћу даљинског управљача захтева ангажовање једног борца што значајно смањује ефикасност управљања.

Инжењери Boston Dynamics-а три године су покушавали да науче своје роботе да разумеју људски глас и његову команду. Систем је у лабораторијским условима мање-више добро функционисао. Међутим, теренска испитивања која су 2017. године вршена на полигонима америчке морнаричке пешадије, била су потпуно неуспешна. Инструменти једноставно нису могли, од разних шумова и сметњи, да препознају командиров глас и разумеју његову команду.

Од тад су Сједињене Државе стално усавршавале инструменталне делове робота, које су потом избацили на тржиште за цивилне потребе. Међутим, Американци ипак нису могли да их науче да распознају гласовне команде.

Слушај моју команду!

Зато су речи шефа Фонда за перспективне инвестиције још интересантније. Он је, наиме, рекао да је друга фаза тестирања претпостављала проверу могућности ефикасног командовања платформом Маркер помоћу обичних гласовних команди исто као што се командује и осталим борцима у трупи.

За сад се у отвореним изворима о овоме не могу пронаћи детаљније информације. Али, све што је до сад речено упућује на закључак да ако је ствар дошла до финалних државних испитивања, пред коначну испоруку армијским јединицама, то само значи да је прелазно, а тиме и теренско тесирање система команди гласом, било прилично успешно.

Према томе, руски инжењери су успели да ураде оно што амерички нису.

Док Boston Dynamics покушава да направи свог ходајућег монструма, руски Фонд за перспективна истраживања концентрише се на суштинске ствари. Руски стручњаци су за основу узели ефикасну концепцију лаке гусеничне блиндиране машине и претворили је у правог робота. Раније се сматрало да Маркер добија циљеве искључиво преко специјализоване нишанске направе која је монтирана на аутомату. Сад се, међутим, зна да робот добија команду исто као и живи војник. Такође, треба истаћи да Маркер може да дејствује потпуно самостално.

Када државна тестирања буду завршена биће потребно да се утврди у ком ће формату војска добијати роботе. У овом тренутку разматрају се две варијанте - да по један Маркер буде у саставу моторизованих стрељачких водова или да се фромирају роботизовани стрељачки водови по 8 робота у свакој чети. Свака варијанта има своје предности.

По свему судећи да ће руска армија тек следеће године донети коначну одлуку, након што буду завршена теренска испитивања гласовног интерфејса.