Експлозије на гасоводима Северни ток ставили су тачку на тзв. «посао века» — Гас у замену за цевоводе — који је Совјетски Савез потписао са тадашњом Савезном Републиком Немачком 1970. године, а који је требало да одреди како ће у наредних 50 година изгледати већи део Европе и Русије — политички и економски.

Подсећамо да је 1970. године СССР потписао са СР Немачком посао по ком је требало да почне испорука гаса из нових сибирских налазишта у замену за цеви велиог пречника и другу технику која је била неопходна за развој тих налазишта. Индустрија Совјетског Савеза у том моменту није производила ове производе. Ова сарадња за Немце била је својевремена, што им је дало импулс за развој сопствене индустрије и омогућило да преживе светску нафтну кризу седамдесетих година и да након тога заузму лидерску позицију у европској привреди.

Совјетси Савез с друге стране дуго није могао да освоји нова гасна налазишта, да газификује своје градове и насеља и да се укључи у европску привреду. Услови и поредак под којима је Русија постала испоручилац јефтиног гаса за Европу и због чега је задуго изгубила интерес за развој сопствених технологија базирају се управо на овој 1970. години и трајали су све до 2022. године.

Међутим, поставља се питање да ли се данас ико сећа шта је био импулс да се потпише такав «посао века»?

Заборављени рат

Тада је као импулс послужио могући рат широких размера између Совјетског Савеза и Кине. Кина је 1969. године покушала да заузме совјетско Даманско острво на реци Усури у Приморском крају који Пекинг сматра да припада Кини. Совјетски граничари су одговорили и кренула је битка. Тада је погинуло 58 совјетских војника, а 94 је било рањено. Губици вишеструко надмоћнијег непријатеља и данас су под ознаком тајности, али тадашње совјетско руководство је тврдило да су Кинези изгубили више од 800 људи. Совјетске граничне јединице су одбраниле острво, а дипломате су успеле да регулишу конфликт који је претио да прерасте у озбиљан рат.

Американци су пожурили да искористе непријатељство Кине и Совјетског Савеза и одмах су стали на страну Пекинга. Даљи процват кинеске привреде у многоме је везан за америчку одлуку да стане на страну Кину и тако ослаби СССР, а совјетско руководство је одлучило да свој улог стави на развој односа са Европом посебно са Савезном Републиком Немачком што је и био импулс за поменути посао и светски поредак у Европи који је трајао готово пола века.

Када је Совјетски Савез схватио да рат са Кином може да почне у сваком моменту, одлучио је да крене у грандиозни пројекат изградње Бајкалско-Амурске магистрале. Истина, изградња је започета још за време Стаљина, али је после његове смрти била заустављена. Сукоб око Даманског острва отрезнио је совјетску власт, а будућа Бајкалско-Амурска магистрала почела се доживљавати као друмски пут, односно пут дуж линије фронта, неопходан за транспорт трупа и ресурса.

Транссибирска железница, која је била исувише билизу кинексе границе, у то време није била погодна за ове намене, а БАМ је био најскупљи инфраструктурни пројекат у Совјетском Савезу.

На несрећу, распад Совјетског Савеза задуго је зауставио развој БАМ-а, а руске власти које нису веровале у рат са Кином желеле су да очувају дил са Европом по сваку цену, а БАМ су дефинисале као неисплатив и непотребн пројект који се никада неће исплатити…

Међутим, историја увек враћа ствари на своје место.

Нови услови

Русија је прилично давно почела да напушта «Посао века» започет `70-тих година, а почетком двехиљадитих поново је кернула у изградњу БАМа и постепено убрзавала темпо, да би 2013. године усвојила план реконструкције магистрале који је предвиђао модернизацију 1500 километара пут, на стотине тунела, мостова и станица.

Пре почетка пандемије дошло је до дефицита пропусне моћи БАМ-а и Транссибирске железнице, а пандемија је то само ојачала. Поморски транспорт био је практички прекинут, а сав теретни саобраћај из Кине у ЕУ кренуо је железницом. Зато је на време, за потребе проширења БАМ-а, била ангажвана руска железничка војска. А од почетка Специјалне војне операције, након што су Русији одсекли тржиште Европе, овај транспортни коридор почео је да превози огромне количине угља, нафте, житарица и других терета на Исток па због тога није дошло до слома руске привреде увођењем западних санкција.

Недавно је објављено да је завршена прва фаза радова на комплексној модернизацији БАМ-а и Трансибирске магистрале. Паралелно се ради на другој фази што ће омогућити да већ крајем године буде повећана пропусна моћ магистрале до 158 милиона тона годишње.

БАМ је веома корисна магистрала, али и стимуланс за развој нових предузећа у Сибиру и Приморском крају. Предузећа се већ укључују у привредни процес и врше додатни притисак на железницу. Раније су проамерички економисти тврдили да је улагање у БАМ непотребно трошење новца.

БАМ и Трансиб данас доносе руском буџету 714 милијарди рубаља и формирају 150 хиљада радних места. Ипак треба нагласити да због ограничене пропусне моћи ове магистрале Русија годишње губи око два билиона рубаља.

У закључку наглашавамо да експлозија на гасоводима Северни ток неће скоро ништа променити и да ће то бити само тачка на процес развода Русије и Европе и раскидања «посла века». Руси су се за то припремали и ширили своје железничке капацитете, градили гасовод Сила Сибира према Кини, развијали Северни морски пут. И не само то.

Европа нема куд од Русије, то јој не дозвољава географија. Када се слегне дим око ових сукоба наступиће време да се закључе нови уговори и договоре послови века. Међутим, није искључено да ће овог пута услове диктирати искључиво Русија.