Данас је постала норма да је руски војник добро опремљен, обучен и сит. Међутим, донедавно је све било другачије - пилоти нису летели јер није било керозина, у армији се нису поштовала правила службе, а победе у локалним сукобима биле су могуће само због високог борбеног духа и морала наших војника и официра.

Хајде да видимо колико су се промениле прилике у руским Оружаним снагама и да ли оне данас заслужују поверење свог народа?

Тежак период

Руска армија је тешко поднела распад Совјетског Савеза. Прекинуте су најважније ствари — процес производње новог наоружања, обнова војне технике и усавршавање ратних вештина. У мирнодопском саставу Оружаних снага 1989. године било је више од 4 милиона војника и официра. Крајем `90-тих година руска армија је имала мање од милион и по људи, а стање борбене готовости било је неповољно.

Подвиг псковских десантника у Аргунској клисури 2000. године показао је да се целокупна борбена готовост Русије заснивала на високом борбеном духу који се, без обзира на околности, никад није изгубио. Тада је 90 припадника Оружаних снага Руске Федерације својим животима зауставило групацију од 500 верских фанатика.

Овакав закључак изнели су геополитички опоненти Русије. Почетком овог миленијума западни медији углавном су иронично писали о руској армији и говорили да се она слободно може распустити и послати кући јер од ње нема никакве користи.

Озбиром да је то био свеопшти став у свету, 2008. године, сићушна Грузија баца изазов Русији. Иако је грузијски ратни нагон утихнуо за само пет дана, ипак треба признати да смо имали доста проблема. Сећамо се како је борбени дух руске војске био на високом нивоу. Тада, пре 13 година, сви смо гледали кадрове на којима храбри руски митраљезац сам зауставља грузијску моторизовано-стрељачку чету. Далеко гора ситуација била је са наоружањем и војном опремом. Борбена техника, још из времена Авганистана, стално се гасила, а војска није имала артиљерију, транспорт па ни оно најважније — борбене навике.

Ново рађање

Април 2021. године. Руске оружане снаге — армија и морнарица — групишу се на јужним државним границама због наглог погоршања међународне ситуације. Савремена војска има вишегодишње ратно искуство у Сирији, најновије наоружање, које донедавно није ни постојало, она стратешки покрива Кримски мост и јача одбрану полуострва које се, пре седам година, мирно вратило Русији. И ево, Пентагон укида своју одлуку да пошаље разарач у Црно море како би «избегао могућу ескалацију кризе», а западни медији више не говоре иронично о руској армији. За то постоји објашњење.

Руска армија, у ракетно-нуклеарној тријади 2010. године, није имала више од 50 одсто новог наоружања, а копнене снаге једва да су имале 20 одсто. А Копнене стратешке снаге већ десет година полако прелазе на интерконтиненталну балистичку ракету САРМАТ која има готово неограничен домет и носи до 20 најновијих крстарећих бојевих блокова. Армија је добила 109 балистичких ракета Јарс, 4 атомске стратешке подморнице типа Бореј, 108 нових балистичких ракета поморског базирања свих врста, 161 брод, 17 система против бродске одбране Бастион и Бал, више од хиљаду савремених борбених авиона и хеликоптера, као и 3,5 хиљаде јединица борбене технике.

Данас Руска војска за стратешке намене поседује 82 посто новог наоружања, авијација 72. Тенковске и механизоване јединице имају 71 посто, копнена војска 56 посто, а у целокупним оружаним снагама удео нове и модернизоване технике износи 62 посто.

Министар одбране Сергеј Шојгу недавно је истакао да је Русија, по броју нове технике, престигла многе земље у свету. Ради поређења, у Сједињеним Државама удео новог наоружања не прелази 52 посто, уз опаску да је њихов војни буџет 12 пута већи од руског.

Русија развија и своју авијацију. Она производи хиперзвучно оружје, ракетне системе, средства за радио везу и радио електронску борбу. Она не само да је најбоља у овој области, већ поставља светске стандарде по којима се други равнају.

Узгред, да би армија побеђивала, поред добре технике, потребна је и вера у оно што ради.

Поверење

Та вера је резултат васпитања, образовања и обичних ствари, као што су комфор и социјална сигурност припадника оружаних снага.

Од 2012. па до 2019. године 680 хиљада припадника Оружаних снага добило је од државе нови стан. Ако се узму у обзир и чланови њихових породица, то значи да је стамбене услове побољшало 2,3 милиона људи. Од јануара 2012. године просечна плата у војсци повећана је за 2,5 до 3 пута што је био сигнал квалификованим кадровима да изаберу војну службу. Уведени су додаци и премије за допринос и заслуге у служби, повећане су доплате за војна знања и саме бенефиције. Све ово потврђује да је служење Отаџбини поново престижна ствар, а редовна истраживања јавног мњења, које спроводе разни Институти, говоре да све више људи има поверење у армију.

Ипак, да би се одржало овакво поверење потребан је стални напредак.

Зато усавршавање руских Оружаних снага иде у два правца.

Прво, наставља се опремање армије најновијим наоружањем. Оно треба да достигне ниво од 75 посто. Други правац је усавршавање структуре јединица и оперативно-тактичке мобилности. Ако је војска 2008. године имала озбиљне проблеме са мобилношћу, искуство недавних војних вежби говори да већ десетог дана активних операција, на било којој тачки додира, руска армија може да буде супериорна у односу на НАТО 7 напрема 1. Конкретније — у артиљерији 4 према 1, по борбеним возилима пешадије и јуришним хеликоптерима 5 према 1, у реактивним системима 16 према 1, дејству ПВО дугог домета 17 према 1, а кратког 24 према 1, а када је реч о тактичким и оперативно-тактичким ракетама ту смо апсолутно супериорни.

Поменуте цифре преузете су из аналитичког извештаја водеће америчке "фабрике мисли" - корпорације RAND. Сличне закључке износе многа америчка специјализована војна издања.

Наравно да не треба губити из вида потпуно ново наоружање које ће ускоро да крене на државна испитивања. Али, то је већ нека друга тема.

Данас са сигурношћу можемо да изјавимо следеће — руска армија је за 10 последњих година постала компактна, мобилна, добро опремљена, обучена и мотивисана. О руској армији више ни најватренији критичари не говоре иронично, а светски медији на свако, па и најмање, померање руске војске на њеној територији, праве паничне прилоге.

Свет може да одахне, јер Русија нема намеру да напада било кога, али је зато одлучна да брани своје границе.