Русија почиње државна испитивања најјачег артиљеријског пројекта у XXI веку — самоходног артиљеријског оруђа Коалиција-СВ. Оно ће се већ ове године наћи у јединицама као потпуно аутоматизовани систем са рекордним дометом и темпом гађања, огромним борбеним комплетом укључујући и суперпрецизну муницију и непревазиђену покретљивост и брзину у својој класи. У прилогу који следи покушаћемо да размотримо зашто ће Коалиција задуго дефинисати облик наше артиљерије.

Коалиције има свега три члана посаде који су покривени оклопном капсулом корпуса на платформи тенка Т-90. Реч је о куполи без посаде — аутоматизованом оружаном модулу који не поседује нико у свету. Притиском на само једно дугме отвара се нишанска ватра, а компјутер израчунава трајекторију на основу свих корекција, наводи оружје, а пнеуматски аутомат који се самостално пуни сам бира муницију и врши пуњење. Митраљез Корд такође функционише са дистанце. Коалиција је саставни део система управљања на тактичком нивоу и може директно од извиднице, авијације и беспилотних летелица примати информације о метама.

Захваљујући саставу челика, добром технолошком решењу цевног покрова и новоу активно-реактивном пројектилу калибра 152 милиметра, хаубица 2А88 изненађујуће брзо гађа и за цев тако великог калибра има изузетно велик домет. Ако амерички М109А6 Паладин гађа темпом од 4 метка у минути на удаљености до 30 километара, онда Коалиција има темпо од 16 пројектила домета до 70 километара. Немачки конкурент PzH2000такође не досеже наш ниво — она испаљује до 10 плотуна у минути на даљини до 40 километара. По муницији коју носи, наша хаубица такође предњачи — она има 70 плотуна у односу на америчких 39 и немачких 60. Они не могу да се са нама носе ни по дужини кретања ни по броју чланова посаде — наше возило има три, док америчко има шест, а немачко пет чланова посаде.

Оружари су за почетак планирали да купола има две цеви, али је пракса показала да је то непоуздано и превише за вертикалну хаубицу, зато ову резерву попуњава друго оружје преко борбеног компета и аутоматике. Ипак, основна предност и даље остаје фасцинантна густина ватре.

Снајперски налет

Коалиција уопште не заостаје за вишецевним ракетним бацачима, а може и да снајперски погађа важне објекте по дубини непријатељске позадине — командна места, срества ПРО и ПВО, аеродроме, фортификације, тачке и линије снабдевања. Због високе мобилности и брзине гађања то је идеалан инструмент у антибатеријској борби. Авијација која дежура близу линије фронта лоцира непријатеља, а самоходка га моментално уништава. Овде без значаја нису ни уштеде — артиљеријска муниција је десет пута јефтинија од ракетних пројкетила, да не помињемо авијацијске бомбе или тактичке ракете.

Предсеријска партије Коалиција већ је прошла тестирања у Првој тенковској армији Западног војног округа. Увежбаван је посебан режим «Рафалне артиљеријске ватре»: преко систем управљања, мету су гађали из једног оруђа са неколико узастопних испаљивања. Свако по прецизно израчунатој трајеткторији — прво по падајућој путањи, а друго по паралелној и даље директним навођењем.

Тиме је достигнут ефект плотунске ватре. Пројектили истовремено долећу у једну тачку, али из различитих праваца. Погођена мета, у том случају, нема шансе да преживи.

Веома се добро показала вођена муниција Краснопољ са ласерским навођењем која Коалицији даје још већу прецизност, а њоме је била опремљена у Сирији.

Обзиром да већ ове године самохотка стиже у армијске редове, наша артиљерија ће бити још савременија.