Многи сматрају да се извиђање реализује искључиво путем оптичких сателита који фотографишу планету из космоса, међутим, њихове могућности су суштински ограничене временским условима. Зато сателити радио-електронског извиђања шире могућности оптичких апарата. Они поред откривања радио-емисионих тачака на површини формирају и прилично јасну и прецизну слику.

Совјетски Савез је 1978. године увео у борбено дежурство поморски космички систем извиђања и означавања циљева Легенда. Он је имао два типа апарата — за пасивно и активно надгледање. Систем је био у стању да проналази бродове који су у светским океанима носили крстареће ракете.

Ипак, систем је имао много недостатака. Прво, сателити су функционисали на висини од свега 270 км, а Американци су временом успели да овладају наоружањем које је могло да обара космичке апарате на висинама до 300 километара. Друго, активни сателити система Легенда нису се напајали из соларних панела, него на нуклеарни погон. Сателит је након 70 дана функционисања падао са орбите. У јануару 1978. године један од њих је пао на ретко насељену територију Канаде што је довело до међународног скандала. СССР је пристао да Отави исплати компензацију од 3 милиона долара иако пад сателита није изазвао материјалну штету и оштећења. Међутим, ислужени сателити са нуклеарним горивом наставили су да падају па је Совјетски Савез због међународног притиска био принуђен да прекине њихово избацивање на орбиту. Систем Легенда престао је да обавља своје функције.

Другачији приступ

Русија је 2006. године приступила изради новог система за глобално сателитско поморско и космичко извиђање и означавање циљева — Лијана. Овом послу приступило је 125 предузећа из 12 индустријских грана. Тренутно је висина сателита на орбити око хиљаду километара што озбиљно отежава америчкој противракетној одбрани да их пронађе и пресретне. А захваљујући коришћењу соларних панела, уместо досадашњих мотора на нуклеарни погон, сателити Лијане могу бити гарантовано у експлоатацији више од 7 година.

Још један адут је повћана резолуција саме апаратуре што омогућује да се поуздано забележи сваки поморски циљ на води све до малих патролних чамаца, систем открива чак и крстареће ракете у лету, али и циљеве на копну величине малог путничког аутомобила.

Први пасивни сателитски систем под називом Лотос-еС1 био је избачен на орбиту још 2009. године. Систем је своју ефикасност показао још 2015. године када је успешно наводио крстареће ракете Калибар на терористичке објекте у Сирији.

Данас на орбити функционише шест пасивних сателита Лотос-еС и један активни сателит Пион-НКС који је био избачен на орбиту 2021. године. Систем је своју ефикасност потврдио 2022. године помажући навођење на мете високопрецизних ракета. Нове државне поруџбине сателита Лотос-С дају нам за право да тврдимо да ће систем Лијана бити усавршаван.