Недавно је америчко аналитичко издање National Interest урадило анализу светског тржишта тенкова и дошло до неочекиваног закључка да је данас на њему руски Т-90С оптимална понуда. Испада да су Руси успели да направе тенк у оптималаном односу цена-квалит и да је популарнији од технолошки супериорних америчких и немачких модела. У прилогу који следи анализираћемо како нам је то пошло за руком.

Подаци Центра за анализу трговине оружјем говоре да је светско тржиште оклопне технике у периоду од 2019. па до 2022. године премашило цифру од 37 милијарди долара, што чини 9 посто од укупне трговине оружја у свету. Од тих 37 милијарди око 13 припада непосредно трговини тенковима.

Формално се претпоставља се да у свету има најмање двадесетак модела тенкова укључујући егзотичне јужнокорејске К2 Црни партнер, али и оне полумистичне, који се још увек налазе у фази прототипа — турски Алтај и индијски Арџун. Међутим, светско тржиште углавном чине три земље: Русија, Немачка и Сједињене Државе. И то баш овим редоследом.

У свету се од 1999. године највише продаје руски тенк Т-90С. Заједно са возилима сопствене лиценцне производње само индијска армија, у овом тренутку, има више од хиљаду возила плус 280 у резерви. Око 600 комада тенка Т-90С служи у Алжиру, око 100 у Азербејџану, а 70 комада налази се у Ираку. Египат је потписао уговор за куповину 500 возила. У свету, у овом тренутку, има око 2,5 хиљаде тенкова различитих модификација Т-90, укључујући и лиценцну монтажу. Ове цифре су без тенкова које поседује Русија.

Тенкови Т-90С популарни су јер, поред борбених и експлоатационих карактеристика, не заостају за конкуренцијом, а при том сигурно добијају и ценовну битку.

Ко је бољи?

На интернету ћете пронаћи много ставова који кажу да Т-90С озбиљно заостаје за техничким показатељима последњих модификација америчког Абрамса М1А3 и немачког Леопарда 2А7+. Формално, то су тачне тврдње ако се изузме чињеница да су оба конкурента уско специјализовани модели намењени искључиво за борбу у градским условима где их је подребно претходно пребацити посебним тегљачима. А због огромне тежине ови тенкови ни у градским условима не могу дејствовати на сваком месту јер је Абрамс тежак 60, а Леопард 67 тона.

У поређењу са њима Т-90С далеко је лакшки, тежак је 48 тона, покретљивији је, док брзина коју достиже износи 60 километара на сат. Међутим, најважније је то што је он по ефекту гађања бољи од Немца и значајно супериорнији у односу на Американца. А све за само 4,5 милиона долара за комад. Немци за свој Леопард, који се масовно користи, траже више од 3 милиона долара, а за гланц нови, из фабрике, почетна цена износи 6,5 милиона долара. А што се тиче новог Леопарда 2А7+, он може да се набави већ за 11 милиона долара, тако да чак ни Бундесвер себи није могао да дозволи да набави више од двадесет машина.

Док на интернету трају расправе чији је тенк бољи, статистика говори сама за себе. Осим НАТО земаља, Леопарде користи само Швајцарска, а Американци су успели да Абрамсе продају у чак четири државе Блиског Истока и Аустралију. У исто време12 земаља у свету има у својим борбеним редовима Т-90С, док списак само расте зато што су западни произвођачи покушавали да направе технолошки савршен и неуништив тенк.

Русија се прагматично концентрисала на конструисање ефикасног и масовног борбеног возила за борбена дејства на копну. Пракса је показала да је наш приступ био исправан.