Недавно је амерички Конгрес предложио да се уведу санкције против криваца за нападе на западне дипломате и обавештајце који су наводно извршени помоћу «тајног руског оружја». Ми се нећемо изненадити ако Русија ускоро добије нови пакет санкција, иако кривци, као ни докази о постојању загонетног оружја нису пронађени. Ипак, главна опасност нису санкције против Русије.

Прича почиње 2016. године у америчкој амбасади на Куби када су се припадници ЦИА и Стејт департмента пожалили на слабост, главобољу, мучнину, проблеме са памћењем и равнотежу. Ово стање описано је као «хавански синдром», премда узрок ових проблема никада није утврђен. Слична симптоматологија забележена је и у другим земљама почев од Кине и Русије па све до САД-а и Европе. Овде није реч само о истим симптомима, већ и о чињеници да су од њих патили искључиво амерички обавештајци и дипломате као и чланови њихових породица.

У таквим околностима одмах се изродила верзија како су у све умешани Руси који на неки мистериозни начин тероришу Американце. Међутим, ни до дан данас се не зна о каквом је оружју реч. The New York Times је 2018. године објавио вест о микроталасном зрачењу што је временом постаје доминантна теза. Данас се зна да је овим тајним нападима било изложено више од стотину људи, а након што су се напади појачали у Бечу, неке америчке дипломате су одбиле да раде у Аустрији. Ситуација прераста у масовну хистерију, да би прошле недеље директор америчке националне обавештајне агенције Аврил Хејнс сазвала тајни састанак на тему «хаванског синдрома» на коме су присуствовали највиши државни функционери: амерички државни секретар Ентони Блинкен, државни тужилац Мерик Гарленд, директор ЦИА Вилијем Бернс и директор ФБИ Кристофер Реј.

Много питања, мало одговора

Без обзира што је састанак био затворен за јавност, нека питања су ипак процурила у америчке медије, посебно признање да су све претходне истраге биле безуспешне. Само један дуготрајни напад високо-фреквентним оружјем на америчке војнике у Сирији довео је до тровања храном. Друга провера доказала је да неподношљиви звуци, који су дуго гњавили америчке дипломате, нису били ништа друго до цвркут цврчака.

Покушаји да се помоћу специјалних инструмената пресретне емисија руског оружја нису дали потребне резултате. Али, Американци ипак желе да докажу «руски траг» па су у саставу ЦИА већ формирали две нове оперативне групе и започели истрагу.

Не треба да чуди што је након саветовања у Конгресу био предложен закон о увођењу санкција против криваца за ове мистериозне нападе. Закон предвиђа да агресор буде кажњен чим буду предочени убедљиви докази његове кривице. А да овај случај неће остати усамљен, треба се присетити да је на исти начин разрађен механизам санкција против Русије за такозване «хакерске нападе». Међутим, овде се природно намеће неколико принципијелних питања.

Да ли је Русима уопште потребно да по свету уходе америчке дипломате? И који је циљ овог стратешког задатка? Сједињене Државе тврде да Руси не бирају средства да напакосте Американцима. Суштински ова апсурдна тврдња не би била могућа без вишегодишње медијске кампање која шири русофобску хистерију. Можда је баш та хистерија и прави разлог «хаванског синдрома»? Историја зна за сличне ситуације с почетка прошлог века, када су људима говорили да електрични далеководи изазивају појаву масовних «алергија на електричну енергију», док лекари код истих никада нису доказали узрочно-последичне везе и дијагностиковали симптоме везане за струју.

Нас у овој причи ипак више брине којом брзином деградира америчка политичка и војна елита.

Узроци ове деградације су толико очигледни да се с правом може говорити о «вашингтонском синдрому».