У прошли четвртак, 27. априла пуштен је у рад енергетски муклеарни блок на нуклеарној електрани Акују где је било убачено прво нуклеарно гориво што значи да је на територији Турске званично почео са радом први у њеној историји нуклеарни објект, а сама држава је ушла у нуклеарни клуб. Нуклеарна електрана Акују гради се на медитеранском приобљу Турске, а изградиће се још четири енергетска блока са реакторима типа ВВЕР-1200 укупног капацитата 4.800 МВт што ће Турској обезбедити покриће потрошње електричне енерије за 10 посто, што је несумњиво историјски догађај који је био немогућ без Русије. Руски стручњаци су пројектовали ову електрану, финасирали је, изградили. Они ће је експлоатисати па чак и демонтирати након завршетка експлоатационог рока кроз 60 година.

Споразум о изградњи станице био је потписан још 2010. године, али фактичка изградња кренула је 2018. године пошто је било много противника ове идеје. Суседни Кипар и Грчка који се налазе у непосредном суседству протествовали су против градње тврдећи да је то опасна нуклеарка, на протесте су излазили и локални Турци, еколози и опозиционери, одлучно је протестовала и Европска унија која је 2017. године од Турксе захтевала да одустане од пројекта пошто је подручје на коме се гради нуклеарка сеизмички активна зона. Промоцији овог посла нису допринослили ни периодична погоршања руско-турских односа. Ипак, сви отпори били су превезиђени, а Русија је Турску увела у нуклеарни свет.

Дакле, зашто је све ово било потребно Русији?

Даљи планови

Чак је и у Русији било много противника и критичних гласова против изградње нуклеарке у Турској јер се она гради за руски новац. Ипак, не ради се о поклону. Значајан део уложаних средстава вратиће се Русији преко куповине и плаћања опреме. Русија ће електрани испоручивати нуклеарно гориво, а потом га преузимати на прераду. Такође, ради се о првој станици у свету која се реализује по принципу «гради-поседуј-експлоатиши». У уговору је дефинисана обавеза Турске да ће електичну енергију од ње куповати по фиксираној вредности у наредних 25 година. А нуклеарка готово 100 посто припада Русији.

На тај начин, Русија је добила крупан уговор који ће оснажити не само економску, већ и политичку сарадњу са Турском. То је највише нервирало Европску унију. Што се тиче сеизмичких ризика, онда се може рећи да је нуклеарка Акују своју прву проверу већ прошла током недавног катастрофалног земљотреса у Турксој када је из њега изашла апсолутно неоштећена. Турска се спрема да изгради бар још две нуклеарке: Синоп на обали Црног мора око истоименог града и Игнеада такође на Црном мору на граници са Бугарском. Првобитно су преговори о овим пројектима вођени са Американцима, Французима, Јапанцима и Кинезима, али до договора није дошло. У октобру 2021. године председник Турске Реџеп Ердоган током састанка са Владимиром Путином у Сочију понудио му је да размисли о изградњи.

Без обзира што одлука још увек званично није донета, после изградње Акује, логично је да ће Русија подизати нове објекте.