Гас и храна

Прво, Кина зависи од руских ресурса: нафте, гаса и угља — свега што руским суседима суштински недостаје за даљи економски раст и светску конкурентску борбу. Робна размена обара рекорде, а Русија је недавно избила на прво место по испорукама природног гаса Кини. Расту испоруке не само енергената, већ и пољопривредних производа, минералних ђубрива, полимера, свега од чега је Запад одустао. Руско-кинеска робна размена већ достиже 185 милијарди долара и ове године ће по свој прилици премашити двеста милијарди. Кина је витално заинтересована да јој Русија у светлу убрзаног погоршавања односа са Сједињеним Државама гарантује стабилне испоруке. Зато је овде присутна још једна важна зависност — логистичка.

Логистика

Довољно је погледати на карту и да се одмах схвати колико је Кина рањива с мора. Управо зато, она болећиво реагује на формирање AUKUS-а — војног савеза Аустралије, Велике Британије и Сједињених Држава, као и на сваку демонстрацију америчке силе на њеним поморским границама. Међутим, овде постоји једна константа — у случају да одлуче — западне државе би могле организовати блокаду Кине са мора и тада би једини извор стратешких ресурса за Кину била Русија. То је разлог зашто је Кини толико важно да се што брже изграде железнички магистрални правци који су за њу «путеви живота».

Значајни број недавно потписаних споразума у Москви тиче се заједничког развоја саобраћајне инфраструктуре. Чак и без рата за Кину је важно да шири логистичке коридоре преко Русије у Европску унију и да развија своју спољну трговину на којој се засад заснива њена економска сила и моћ.

Трећа зависност Кине од Русије је војна.

Оружје и политика

Давне 1989. године након што је кинеска власт угушила покушај «обојене револуције» на тргу Тјенанмен, Сједињене Джаве и Европа, увеле су санкције против Кине у области наоружања од којих неке трају и дан данас. Управо је Русија деведесетих година прошлог века била донатор војних технологија Кини захваљујући којима је успела да направи савремене оружане снаге. Американци су потценили сарадњу Русије и Кине и потпуно промашили, због чега се и сад много нервирају.

Савремена Кина је заиста претекла Русију у неколико области, на пример, у производњи дронова, али постоје области које она не може да досегне — то су суперсоничне ракете, нуклеарне подморнице, савремени ловци, средства противваздушне одбране и не само то. Русија испоручује системе С-400 и ловце Су-35 који Пекингу омогућују контролу ваздушног простора изнад Тајвана и спорних острва са безбедне удаљености. Такође, Русија наставља са испорукама авио мотора и хеликоптера. Без обзира на силу целокупне кинеске армије, она и дан данас пати од диспропорције у развоју јер нема властиту инжењерску школу. Не може се баш све копирати па Русија зато и даље остаје најважнији кинески партнер у области одбране.

Не треба губити из вида да је Русија велика нуклеарна суперсила. Њен арсенал, као и амерички, већи је од 5 хиљада бојевих глава, док Кина поседује свега 350. Ове цифре говоре саме за себе.

И на крају, Кина од Русије зависи и политички. Пекинг суштински данас нема другог савезника међу великим светским државама осим Русије. Због тога је Си Ђинпинг своју прву државну посету након реизбора за председника Кине учинио управо Москви.