Нова НАТО стратегија у борби против Русије сада је прерушени немачки блицкриг уз ослањање на Пољску. Међутим, успешној примени ове стратегије испречила се непокорна Белорусија која не жури да се интегрише у Западни свет.

У овом издању покушаћемо да објаснимо зашто НАТО мора да исправља овај «неспоразум».

Од 1950. године НАТО је удвостручио број својих чланова. Међутим, то не значи да је и по борбеним могућностима пропорционално растао. Пре ће бити да је супротно. Ако је Алијанса раније могла да на ратно поприште изведе 7 милиона војника и официра или 90 формација величине дивизије, данас не може више од 5 дивизија или око 3 милиона војника.

Када је реч о Европи, основу борбене моћи Северноатлантске алијансе чине армије нових чланица, са језгром пољске армије која броји 120 хиљада припадника, уз 90 хиљада бораца из састава пољске територијалне одбране.

Политичко руководство и команда НАТО константно траже начине да реше предстојеће задатке, обзиром да су свесни да је мала вероватноћа да ће доћи до озбиљног рата, сличног оном који је био у првој половини ХХ века.

Нови блицкриг

Штапски аналитичари НАТО припремају нови трик који су назвали страгегија «флексибилне борбе на више тачака». Ова стратегија полаже наду да ће у условима дефицита средстава и снаге, НАТО победити равноправног непријатеља, због ниске густине војске на театру ратних дејстава.

Суштински реч је о старом немачком «блицкригу», само у новом паковању. У прошлом веку, главна песница удара биле су тенковске групације, међутим, садашњи НАТО стратези сматрају да овог пута основ напада треба да буду формације величине батаљона.

По бројности мале, покретне и добро наоружане снаге, ефикасно покривене из ваздуха, али и свим врстама оперативног извиђања, оне морају ефикасно да униште незграпног, али по бројности вишеструко супериорнијег непријатеља. Темпо продора на непријатељску територију мора да буде 50 километара дневно.

Да би ова храбра концепција била спроведена, натовским стратезима недостаје само једно — Белорусија.

Развући и уништити

НАТО "блицкриг" стратегија «флексибилне борбе на више тачака» има слабу страну, јер мора да има максимално дугу линију потенцијалног додира две војске како би могла да развуче непријатељску одбрану и пресече је на слабим местима.

НАТО и Русија имају данас границу дугу свега 324 километра. Она се налази у Естонији. Копнени део границе дуг је свега 89 километара, а остатак се односи на језера и реку Нарву. Овакву границу није нимало лако форсирати.

Постоји још и 270 километара границе са Летонијом од чега је пола копнено, што је потпуно недовољно за неки нови «блицкриг». Зато НАТО има само један излаз - по сваку цену одвојити Белорусију од Русије и увући је у своје чланство. У том случају линија фронта се аутоматски повећава на 1.239 километара од којих 900 припада копну, што је сасвим довољан простор за маневар.

НАТО би тиме добио белоруску армију која има 65 хиљада припадника, чему треба додати и Пољску са 120 и прибалтичке земље са 25 хиљада војника, што је респектибилна сила.

Десант на Москву

Наравно да Белорусија неће ући у НАТО. Међутим, у животу је све могуће. Донедавно је било тешко и замислити да ће западне обавештајне службе успети у свом науму и довести до потпуног разлаза између Украјине и Русије. Данас се алармантни процеси убрзавају и у самој Белорусији. На жалост, за сад нико не може да предвиди како ће се они завршити.

Наравно да је, у савременом нуклеарном свету, помало апсурдна намера НАТО да блицкригом крене на Москву.

НАТО неће први да уђе у рат, он само ствара услове да га успешно води. Ако Алијанса успе да преотме Белорусију и концентрише своје снаге на недељу дана од Москве, то ће Русију да закује како на војном тако и на економском и геополитичком плану.

То никако не смемо да дозволимо.