Недавно је из Русије стигла вест да је сва активна зона рекатора на бази брзих неутрона БН-800 први пут у потпуности прешла на МОКС гориво. Ово је заиста историјски догађај, а да бисмо разумели његову суштину, присетимо се мало теорије.

Поједностављено речено, поред традиционалних атомских реактора који формирају велики нуклеарни отпад, постоје специјални брзи атомски реактори који сав акумулирани нуклеарни отпад поново трансформишу у МОКС гориво. То значи да људска заједница може поново да искористи акумулиране залихе нуклеарог отпада. Рачунице стручњака из ове области говоре да овог отпада има довољно да обезбеди енергију на планети у наредних 3.000 година. Међутим, за сад је реч само о теорији, јер у пракси још увек није направљен такав реактор који би дао економску корист од прераде отпада за индустријске сврхе.

Русија у овом правцу чини важан корак.

Први пут

На совјетској Белојарској нуклеарки 1980. године направљен је први индустријски реактор на бази брзих неутрона БН-600. Он је био намењен да тестира нове технологије, а функционише и дан данас. На истој нуклеарки 2006. године почела је монтажа другог брзог и далеко јачег реактора БН-800, да би већ 2014. године у њега убацили прво гориво. Отад, свих осам година, научници посматрају како се гориво понаша и постепено мењају његов састав. Тако да је први пут у историји најмоћнији реактор у свету на бази брзих неутрона потпуно напуњен само МОКС — горивом, тј. прерађеним горивом из отпада на том истом реактору. Ово није крај приче, али је сигурно само једна од важних фаза коју су Руси достигли први на планети.

Ван Русије не постоје брзи реактори сличне снаге. Постоје експериментални реактори мање снаге као и недовршени, или они које планирају да направе, али активних реактора оваквог типа не постоји. Кина ће ускоро покренути реактор CFR-600 на нуклеарки Сјапу у провинцији Фуђијан. За потребе овог реактора МОКС — гориво такође испоручује Русија. А Русија је спремна да иде даље.

Да би ова технологија била освојена нису била довољна два активна реактора која тренутно функционишу у Русији. Зато ће ускоро кренути изградња моћнијих енергетских блокова БН-1200 на већ поменутој Белојарској нуклеарки.

За те сврхе крајем септембра била је обављена јединствена транспортна операција из Санкт Петербурга до Северска у Томској области. Тада су друмским и поморским путем допремљена два огромна дела металне плоче тешка 176 тона. Ова плоча биће основа објекта за нови реактор БРЕСТ-ОД 300 који ће несумњиво бити енергија будућности. Овакав реактор у свету нико и нигде није градио.

БРЕСТ-ОД 300 је део пројекта Продор који подразумева да у Северску буде изграђен комплекс који ће се састојати од завода за прераду нуклеарног отпада, фабрике комбинованог горива као и јединственог реактора на бази брзих неутрона са оловним расхладним средством.

У овом пројекту концентрација нових идеја и приступа преваилази сва очекивања, а многи научници не верују да ћемо успети да остваримо ову замисао. А ако то буде остварено, Руси ће бити први у свету који ће понудити функционални систем који ће суштински снизити количине акумулираног нуклеарног отпада и решити проблем истрошених налазишта урана, а употребу нуклеарне енерије учиниће атрактивнијом.

У плану је да експериментални реактор БРЕСТ-300 буде завршен до краја ове деценије, обзиром да његова изградња иде пуном паром.

…Сведоци смо да се свет радиклано мења. Пре само пола године Европа је била опседнута «зеленим» лудилом, а сад је спремна да користи било које гориво били то дрва или угаљ. Европске земље једна за другом одбијају да затворе своје нуклеарке, чак је и Немачка одлучила да до пролећа продужи рад неколико својих електрана. Нуклеарна енергија, како смо и предвиђали, осваја давно изгубљене позиције, чак је очекује својеврсна ренесанса.

Владимир Путин је 2000. године на Самиту Уједињених Нација о миленијумским развојним циљевима предложио да свет заједно ради на пројекту ВРЕСТ што би реално, а не на речима, оздравило нашу планету. Тада га нису чули, а Русија је сама кренула у овај тежак и неопходан посао. Ускоро је смисао ових речи стигао и до оних који заостају. Јер што више нуклеарки буде функционисало у свету, све ће мање бити руде урана, а све више акумулираног нуклеарног отпада. Међутим, само Русија зна шта се тим треба чинити.

У нашим наредним издањима говорићемо вам како напредује пројект.

Повезани текстови