Белоруски ракетни дивизиони и даље добијају нове системе С-400 Тријумф и Панцир-С. У наставку разматрамо шта то значи за наше савезнике и зашто је то потребно самој Русији?

У жељи да избегнемо саморекламерство, хајде да погледамо како изгледа расправа коју, везано за С-400, воде шведска Агенције за одбрамбене студије и ауторитарно америчко аналитичко издање The National Interest. Швеђани су 2019. године објавили детаљну студију потенцијала руских оружаних снага на Балтику у којој су систем С-400 упоредили са мехуром од сапунице. Наиме, Швеђани сматрају да се тек испитују нове ракете за пресретање великог домета, а да Тријумфов радар за навођење не види ван хоризонта. То дакле значи да руски систем, у овом моменту, може да пресреће само објекте на малим висинама и удаљености до 35 километара.

Чак и када С-400 добије нове ракете, тешко да ће му оне помоћи да реши задатак пресретања ван хоризонта, јер су оне толико компликоване да су, у америчкој Ратној морнарици, тек недавно успели да пронађу решење. Швеђани тврде да у наредних 10 до 15 година Русија то неће моћи да реши.

Међутим, амерички експерти се не слажу са својим шведским колегама.

Није све баш тако

Американци су добро приметили да је Русија већ завршила тестирања нових ракета великог домета, укључујући и ракете 40Н6 и да ће их до краја године испоручити војсци, а до краја 2021. године на западним границама ПВО треба у потпуности да буде опремљен овим ракетама, а до 2027. године Руси треба да имају целих 56 дивизиона опремљених системима С-400.

Друго, већ је решен проблем нишањења и откривања циљева изван хоризонта помоћу нових радара типа Вороњеж и мобилних система Небо-М. Премда њихова прецизност није довољна за финално навођење ракета, они ће је гарантовано извести у рејон циља, а даље је довољна прецизност њене главе за самонавођење или подаци са радара.

Треће, на ранијим одржаним маневрима систем С-400 убедљиво је доказао да је способан да синтетише ситуацију у ваздушном простору са подацима из најразличитијих спољашњих извора укључујући и радар ван хоризонта, као и информације добијене из авиона, бродова, крстарица, генерално, из свих извора који су у стању да виде и наводе.

Зато Пентагон сматра да постављени системи С-400 у Калињинграду контролишу небо до границе са Естонијом, приобаље Шведске и сасвим незнатно границу са Немачком.

И Турци су потврдили

Ова расправа би остала у академским оквирима да свој ауторитативни став нису изнели Турци који су од Русије купили пук С-400. Испоставило се да је руски Тријумф по свим елементима супериорнији од система Патриот који чини оперативну против-ваздушну одбрану НАТО. Основне јуришне летелице Алијансе — Ф-16 и Ф-18 — Тријумф пресреће на удаљености већој од домета који има њихово оружје. А руским инжењерима су заборавили да кажу да је Ф-35 невидљив. Сличне закључке извела је и Кина која је још раније купила С-400.

Тренутно више од десетак земаља чека у реду да купи Тријумф, а тражња је одавно премашила понуду. Међутим, извозећи ове системе Белорусији, Русија ради у свом интересу, јер ове две земље одавно имају потписане споразуме о заједничкој одбрани ваздушног простора и јединственом регионалном ПВО систему. Према томе, Русија ће бити мирна ако њен најближи савезник буде добро наоружан, посебно ако се имају у виду да НАТО планира да са својим ловцима Ф-35 преплави Европу.