Почетком прошлог века научници су схватили да за добар научни приступ у изучавању Арктика није довољно обављати краткорочне експедиције, већ се морају вршити стална посматрања и мониторинг. Зато се дошло до закључка да научници за поларна питања треба дуже да остану у поларним условима како би истраживања била потпуна.

Први прототип овакве експедиције у Совјетском Савезу догодио се због несрећног случаја. Наиме, 1934. године велики брод Челуксин ударио је на Чукотском мору о санту леда. Тада се на броду налазило 104 човека. Људи су били присиљени да се искрцавају на ту исту санту леда и да на њој плутају два месеца у условима поларне зиме док је совјетска авиација вршила њихову евакуацију у мањим групама.

Тада је погинуо само један човек од 104, а ова чињеница је убедила научну заједницу да су дугорочне експедиције, на плутајућим сантама леда, могуће, наравно, уз одговарајуће припреме.

Тако је, први пут у историји човечанства, 21. маја 1937. године искрцана прва експедиција на плутајућу санту леда која је добила назив Северни пол — 1. Три одважна и храбра поларна истраживача под руководством Ивана Папањина вршила су истраживања на санти леда површине 15 квадратних километара док се санта није праполовила, а они били евакуисани. Они су, ипак, за 9 месеци успели да пређу 2.000 км и прикупе веома драгоцене научне податке. Од `50-тих година прошлог века пракса слања сличних експедиција постала је стална пракса. Последња совјетска плутајућа станица Северни пол — 31 завршила је са радом 1991. године.

Нова етапа

После распада СССР-а Русија је успела да се врати пракси пливајућих станица тек 2003. године. Међутим, за то време се много тога изменило. Санте леда се чешће ломе, а наћи одговарајућу за истраживања више није тако једноставно. Због тога су се готово све експедиције завршавале пре времена. А настављати већ започете експедиције није било безбедно. Тада се дошло на идеју да се крене у изградњу специјалног брода коме не смета притисак леда и који за њега није опасан. Поларни истраживачи у случају пуцања санте леда могу самостало релативно брзо да пређу на сигурније место.

Нове Платформе «Северни пол» могу помоћи ледоломаца да приђу местима на која се искрцавају поларници, и да потом плутају заједно са њима до две године и врати се назад у луку. Корпус округле форме у стању је да издржи и компресију вишегодишњих санти леда. Поларници имају прилику да живе и чуају опрему на овим платформама у релативно конформним условима, а на једној од палуба опремљен је и хелиодром за слетање хеликоптера. Узгред, научници не морају да проведу пуне две године на станици. У плану је да се истраживачке групе мењају свака четири месеца, а њихово пребацивање биће ангажовани хеликоптери. Они ће достављати намирнице, одећу и остале терете.

Експедиција Северни пол — 41 кренула је из Мурманска и отишла пут новосибирских острва где ће започети плутање. Прелиминарно је одабрано пет потенцијалних санти леда које се може привезати, али коначан избор биће учињен на лицу места. Научници-геолози који се налазе на платформи вршиће прогнозе стања леда на траси Северног морског пута ради безбедне пловидбе бродова.

Обзиром да Русија има велике планове за развој Северног поморског пута, потпуно је својевремена и оправдана пракса да користи пливајуће станице.