Министарство одбране Руске Федерације објавило је видео на ком се види како авион Су-35С, током војне вежбе, лансира нову ракету ваздух-ваздух Р-37М. Сматрало се да Русија неће моћи тако брзо да обнови лансирања овог типа ракете пошто је Украјина донедавно производила део електронике. Међутим, Русија је обновила производњу и значајно побољшала карактеристике познате Р-37.

Дакле, нова ракета Р-37М, чије је лансирање јавно објављено, знатно је опаснија и злокобнија од претходне руско-украјинске варијанте. Она у овом моменту сигурно може да уништи све врсте мета, укључујући и тешке јуришне беспилотне летелице, на висинама од 15 метара до 25 километара и удаљеностима до 200 километара. Ако је претходна Р-37 или Стрела, како је класификује НАТО, била дугачка 4 метра и тешка више од 600 килограма, због чега је могла бити лансирана само са једне врсте авиона — ловца за борбу против радарских система МиГ-31БМ — онда је модернизована верзија лакша за 100 килограма, мања у пречнику и суштински краћа, што омогућује да буде лансирана са било ког носача, специјализованих ПВО пресретача, али и авиона Су-30, Су-35 и Су-57.

У свету тренутно постоје два конкурента која су у стању да се само теоријски носе са ракетом Р-37М: то су амерички AIM-120 AMRAAM и AIM-54 Phoenix.Од 1973. године Феникс је био главни адут америчке стратешке авијације. Пре него што су га 1990. године избацили из производње, успели су да напабирче више од 5 хиљада комада. AIM-54 је на полигонима пресретао 40 посто мета и то на изузетно великим удаљеностима до 150 км, али у реалним борбеним условима, од готово 400 лансираних ракета, успешно је погодило само три. Након тога, Феникс је био избачен из наоружања.

Њега је заменио ефикаснији AIM-120 AMRAAM који је обећавао да ће на удаљеностима до 120 километара бити у стању да погоди мету уз вероватноћу од 98 посто. Истина, ове ракете за сада нису могле на изузетно великим даљинама да оборе ни један реалан циљ, чак ни застареле генерације. Сви познати случајеви пресретања били су на удаљеностима до 50 километара, док су им авиони носачи давали снажну електронску пратњу, али без средстава за електронску борбу. Зато ову ракету не можемо да сматрамо достојним конкурентом руске ракете Р-37М.

Циљ не може да измакне

Узгред, предности Р-37М нису ограничене само компактношћу и маневарском способношћу. И са дометом није све тако једноставно па представници конструктора када помињу границе домета често у увијеној форми кажу — «до 400 километара» у свим временским условима.

Међутим, није то најважније. Модернизована «стрела» се на маршевској деоници креће у пасивном режиму и за већину средстава откривања остаје невидљива, јер корекцију курса може да добија из командних центара са копнена или мора, као и са авиона за осматрање и упозоравање А-50У. Ракета може да функционише и без њих, али кад доспе у подручје где се налази циљ, Р-37М активира властиту главу за самонавођење, убрзава до хиперсоничне брзине од 6 маха ….. тако да циљ нема шансе да измакне, чак ни у условима моћне примене средстава за радио електронску борбу.

Специјализована западна војна издања већ су приметила да је информација о тестирању ракете Р-37М постала права главобоља за Ратна ваздухопловства НАТО земаља. Русија није приказала само нову ракету, са најбољим карактеристикама, већ је поново доказала да је у стању да обнови изгубљену производну кооперацију са Украјином и сама произведе најважније производе и компоненте.