На Далеком Истоку почела је трећа етапа теренских испитивања најновијег подводног беспилотног система Клавесин-2Р-ПМ. Ово ново оружје тестирају тако што проверавају његову способност да само функционише на малим дубинама и у условима ограничене видљивости и маневарских способности. У овом издању разматрамо зашто је морнарици био потребан баш овај беспилотни апарат.

Више од десет година трају истраживања која се у Русији воде под шифром Клавесин. Она су довела до израде подводног апарата без посаде са аутономном подршком Клавесин1Р. Он споља изгледа као увећани електрични торпедо дуг око 6 метара и тежак 2,5 тоне, а не баш велика брзина прилично је компензована дометом кретања до 300 километара и могућношћу да функционише на дубини до 6 километара.

Званично ова новина била је намењена за хидрографска истраживања светског океана, морског дна и обављања трагалачко-спасилачких операција. Међутим, сваки стручњак већ на приви поглед може да види да овде није крај Клавесиновим могућностима.

Клавесин — 2Р-ПМ представља даљи развој идеје подводног дрона без посаде. Он споља више подсећа на незнатно дорађену подморницу која има сличну брзину кретања и дубину понирања, уз масу од 3,7 тона.

Занимљиво је да је званично декларисана даљина кретања новог апарата свега 50 километара, што значи да акумулатори поседују прилично добру залиху електричне енергије коју је друга верзија Клавесина добила од свог предходника, а која се користи за још понешто. А то «нешто» је повећани дело унутрашњег корпуса у коме има доста места.

За сад се не зна шта нови Клавесин може да понесе јер је пројекат још увек под ознаком тајности. Текући програм тестирања очигледно да је усмерен на проверу способности беспилотног пловила да самостално функционише у различитим плићацима и пролазима између острва са различито усмереним и снажним токовима. Нека је ово и посредан став, међутим њиме се алудира да «друга верзија Клавесина» може да функционише не само као извиђач, већ и као самостални носилац убојних средства.

Међутим, чак ни ово није толико важно.

Подводни радови

Чињеница је да руске оружане снаге све више користе беспилотна борбена средства. Првобитна замисао била је да концепција аутоматизованих заједничких борбених јединица буде примењена у Ваздушно-космичким снагама, а затим да се прошири на копнене јединице, а министарство одбране Русије почело је примену овог концепта и на ратну морнарицу.

Ми већ поседујемо беспилотни апарат 2М39 Посејдон који је опремљен нуклеарним реактором и који носи нуклеарно бојево пуњење мегатонске снаге. Све указује да ће га покривати други беспилотни апарати који су у стању да извршавају најразличитије задатке. Клавесин, како сазнајемо из доступних јавних извора, може да буде помоћник стратешком нуклеарном Посејдону.

Међитим, проћи ће много године пре него што сазнамо које су његове праве функције и карактеристике.